Čelnici dva reprezentativna sindikata ocenili su posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta da nova minimalna cena rada od 40.020 dinara neće biti dovoljna ni za minimalnu potrošačku korpu, a na zajedničkoj javnoj sednici ispred Palate Srbija pokazali da se od “minimalca” u Srbiji trenutno može kupiti najviše hleba, masti i aleve paprike.

Minimalna cena rada od 40.020 dinara koja će važiti od 1. januara nije dovoljna za dostojanstven život, ocenili su čelni ljudi dve reprezentativne sindikalne centrale u utorak posle sednice Socijalno-ekonomskog saveta.

Predsednica Ujedinjenih granskih sindikata ”Nezavisnost” Čedanka Andrić ocenila je da ponuda Vlade Srbije o povećanju minimalne zarade od 14,3 odsto nije beznačajna u procentualnom smislu, ali da nije dovoljna. Andrić je naglasila da je minimalna zarada postala praksa u velikom broju kompanija, a da minimalac nije dovoljan za dostojanstven život i da oba sindikata traže da se ide ka izjednačenju minimalca i potrošačke korpe.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da će minimalna cena rada biti 40.020 dinara, a za minimalnu potrošačku korpu prema jučerašnjim cenama potrebno je 50.000 dinara. On je ocenio da je ponižavajuće to što je minimalna potrošačka korpa već danas skuplja za 15.000 dinara od aktuelnog minilaca koji će do kraja godine iznositi 35.000 dinara.

Predstavnik poslodavaca u SES Miloš Nenezić izrazio je zahvalnost Vladi i predsedniku Srbije na razumevanju prema privredi i poslodavcima koji u Srbiji, kako je kazao, plaćaju višestruko nižu cenu energenta od drugih u Evropi.

Ministar finansija Siniša Mali izjavio je da je potrošačka korpa sada pokrivena minimalnom cenom rada u procentu od 81,2 odsto, a da se ide ka tome da bude pokrivena cela korpa. Mali je dodao i da će država pokušati da drži cene osnovnih živornih namirnica koje čine potrošačku korpu.

Ujedinjeni granski sindikati „Nezavisnost“ i Savez samostalnih sindikata sindikata Srbije zahtevaju da se minimalna zarada koriguje dva puta godišnje, i da se iznos “minimalca” koji će se isplaćivati do kraja godine bar približi vrednosti potrošačke korpe.

Dva reprezentatiivna sindikata predstavila su na zajedničkoj javnoj sednici ispred Palate Srbija tzv. minimalnu potrošačku korpu sa namirnicama u vrednosti 20.000 dinara, dok je, kako su objasnili, preostalih 15.000 dinara od minimalne zarade, koja u ovoj godini iznosi 35.000 dinara, namenjeno za plaćanje drugih mesečnih računa.

Predstavnici dve sindikalne centrale su ukazali na apsurd da je u mesečnoj korpi za život tročlane porodice predviđena jedna konzerva sardine, kilogram pirinča, po dvesta grama džigerice i limuna, 400 grama junetine…, kao i jedna i po sveska za potrebe školarca. Prema rečima sindikalaca, čak ni takve besmisleno skromne životne potrebe tročlana porodica u Srbiji danas ne može da finansira aktuelnim “minimalcem” koji iznosi svega 35.000 dinara.

Sindikati su svoj zajednički skup organizovali istovremeno dok je u Palati Srbije održana sednica Socijalno-ekonomskog saveta na kojoj su predstavnici Vlade, poslodavaca i sindikata pokušavali da se usaglase o novom iznosu minimalne zarade.

Sindikalni lideri su rekli novinarima da ne očekuju da će se na sednici SES-a dogoditi „čudo“ i da je sasvim izvesno da će minimalac biti utvrđen u iznosu od 40.020 dinara, koliko je još sredinom jula, dakle pre početka pregovora, najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, a zatim to prihvatila Vlada. Taj iznos za sindikate nije prihvatljiv jer je prema njihovim računicama krajem avgusta minimalna potrošačka korpa koštala 51.000 dinara, dok će njena projektovana cena do kraja godine iznositi najmanje 56.000 dinara.

Predstavnici Nezavisnosti i SSSS su istakli da im iz Vlade nije odgovoreno na zahtev da se zbog naglog skoka inflacije o minimalnoj zaradi ove godine pregovara dva puta – za iznos koja bi važio do kraja ove godine a kasnije i za minimalac za 2023. godinu. Svi govornici jednodušno su naglasili da vlast više ne može da ignoriše opravdano nezadovoljstvo radnika i da će se za veće zarade boriti svim sredstvima, što podrazumeva masovne ulične prosteste i generalni štrajk.

Pokazujući na izloženu potrošačku korpu potpredsednik SSSS Duško Vuković je rekao da je u njoj meso u mrvicama a da najviše ima hleba.

„Navikavaju nas da se u 21. veku hranimo hlebom sa mašću i alevom paprikom, da time odgajamo zdravu decu i da radnici budu produktivni. Najviši državni funkcioneri o Srbiji govore kao o ekonomskom tigru, tvrde da imamo najveći ekonomski rast u Evropi a kada je reč o pregovorima za plate tigar se ne pominje“, rekao je Vuković, dodavši da mora da se pregovara i o platama u javnom sektoru, umesto što ih jednostarno određuje država.

Potpredsednik UGS “Nezavisnost” Dejan Titović istakao je da sindikat neće odustati od zahteva da se minimalna cena rada utvrđuje dva puta godišnje.

„Predlogom za minimalnu cenu rada država je maksimalno izašla poslodavcu u susret s obzirom da je povećala neoporeziv deo koji će biti na sve zarade“, naveo je Titović prognozirajući da će „biti velikih problema“, jer građani nisu spremili ni ogrev za zimu a „jedva su decu poslali u škole“.

Član pregovaračkog tima u svojstvu predstavnika UGS „Nezavisnost“ Zoran Ristić kazao je da je minimalna zarada određena nekoliko meseci pre početka tripartitnih pregovora u Socijalno-ekonomskom savetu. On ja napomenuo da je u poslednjih desetak godina samo dva puta iznos najniže zarade utvrđen konsenzusom, odnosno da je već postalo uobičajeno da odluku o minimalcu donosi država.

“Vlada tvrdi da minimalnu zaradu prema oko 300.000 zaposlenih dok je prema našim podacima taj broj oko pola miliona ljudi. Tom broju treba dodati i radnike kod stranih poslodavaca kojima je Vlada omogućila da isplaćuju minimalne zarade uvećane za maksimalno 20 procenata. Dakle, ovde je reč o borbi za egzistenciju približno milion građana Srbije”, naglasio je Ristić.

A skupu su pročitani uporedni podaci o minimalnoj zaradi u evropskim zemljama različitog nivoa razvijenosti. Rečeno je da minimalac u Crnoj Gori iznosi 450 evra, u Hrvatskoj 627, Češkoj 639, Sloveniji 1.074, Francuskoj 1.678, Belgiji 1.800, Nemačkoj oko 2.500 evra…