република србија
З А К О Н
О РАДИОДИФУЗИЈИ
- КоначНа верзија -
I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Предмет закона
Члан 1.
Овим законом се: уређују услови и начин обављања радиодифузне делатности, у складу са међународним конвенцијама и стандардима; оснива Републичка радиодифузна агенција, као и установе јавног радиодифузног сервиса; утврђују услови и поступак за издавање дозвола за емитовање радио и телевизијског програма и уређују и друга питања од значаја за област радиодифузије.
Члан 2.
Одредбе овог закона не односе се на услове и поступак издавања дозвола за радиодифузне станице, као и на услове и поступак за стицање права емитера на постављање, употребу и одржавање емисионих фиксних и мобилних уређаја.
Начела регулисања односа у области радиодифузије
Члан 3.
Регулисање односа у области радиодифузије заснива се на начелима:
1) слободе, професионализма и независности радиодифузних јавних гласила, као гаранције укупног развоја демократије и друштвене хармоније;
2) рационалног и ефикасног коришћења радиофреквенцијског спектра као ограниченог природног богатства;
3) забране сваког облика цензуре и/или утицаја на рад радиодифузних јавних гласила, чиме се гарантује њихова независност, независност њихових редакција и новинара;
4) пуне афирмације грађанских права и слобода, а посебно слободе изражавања и плурализма мишљења;
5) примене међународно признатих норми и принципа који се односе на област радиодифузије, а нарочито на поштовање људских права у овој области;
6) објективности, забране дискриминације и јавности поступка издавања дозвола за емитовање;
7) подстицања развоја радиодифузије и стваралаштва у области радија и телевизије у Републици Србији.
Дефиниције
Члан 4.
Изрази употребљени у овом закону, ако није друкчије одређено, имају следеће значење:
1) Радиодифузија: општи појам за радио и телевизију као електронске медије масовне комуникације, која се остварује посредством аналогног или дигиталног преноса текста, говора, звука, непокретних и покретних слика у виду програмских садржаја намењених најширој јавности путем радио таласа или кабловских дистрибутивних система до одговарајућих пријемних уређаја;
2) Радиофреквенција: основни физички параметар електромагнетних таласа или радио таласа који се слободно простиру кроз простор и чије се вредности конвенционално налазе у опсегу од 3 kHz до 3000 GHz;
3) Зона покривања: област у околини неког предајника у којој је задовољен услов да је интензитет електромагнетног сигнала већи од минимално неопходног за квалитетан пријем без присуства других ометајућих сигнала;
4) Зона сервиса (опслуживања): област у околини неког предајника у којој је испуњен услов квалитетног пријема сигнала у реалним условима. Сервисна зона у реалним условима је увек мања од зоне покривања;
5) Жељена зона сервиса: географска област или административно подручје којем је намењен радиодифузни сервис. Жељена зона сервиса (опслуживања) у зависности од потреба јесте појединачна сервисна зона или збир сервисних зона сваког предајника. Жељена зона сервиса (опслуживања) у случају мреже предајника, представља збир појединачних сервисних зона сваког предајника;
6) Радио/ТВ мрежа: два или више предајника или репетитора или њихова комбинација, који емитују исти програм у исто време;
7) Умрежавање: успостављање привремене радио односно телевизијске мреже путем земаљских, кабловских или сателитских веза између два или више емитера са циљем непосредног преноса радио односно телевизијског програма;
8) Радиодифузна организација (у даљем тексту: "емитер"): физичко или правно лице које је регистровано за делатности производње и емитовања радио или телевизијског програма коме је, у складу с овим законом, издата дозвола за емитовање програма;
9) Јавни радиодифузни сервис: производња, куповина, обрада и емитовање информативних, образовних, културно-уметничких, дечијих, забавних, спотрских и других радио и телевизијских програма који су од општег интереса за грађане, а нарочито у циљу остваривања њихових људских и грађанских права, размене идеја и мишљења, неговања политичке, полне, међунационалне и верске толеранције, као и очувања националног идентитета;
10) Независна продукција: радио и телевизијски програми намењени искључиво радиодифузији које производе физичка или правна лица регистрована за ту делатност, а која нису емитер програма који производе;
11) Огласна порука (реклама): промотивна порука која има за циљ да представи и скрене пажњу на одређени производ, услугу или фирму, односно да наведе потрошаче да користе, односно купе дотични производ или услугу;
12) Оглашавање (рекламирање): емитовање огласних порука (реклама) уз новчану накнаду или други облик накнаде;
13) Спонзорство: било које учешће физичког или правног лица, које се не бави делатношћу производње радио и/или телевизијског програма, нити производњом аудиовизуелних дела, у финансирању радио и/или телевизијских програма, с циљем да промовише своје име, заштитни знак, углед, активности или производе;
14) Телекуповина: радио или телевизијска презентација употребне или какве друге вредности или особине производа или услуга са циљем продаје на непосредан начин;
15) Кабловски дистрибутивни систем (у даљем тексту: "КДС"): претежно кабловска телекомуникациона мрежа намењена дистрибуцији радио и телевизијског програма, као и за пружање других телекомуникационих услуга.
Сарадња са регулаторним телом надлежним за област телекомуникација
Члан 5.
Републичка радиодифузна Агенција и регулаторно тело надлежно за област телекомуникација основано посебним законом којим се уређује област телекомуникација, имају обавезу да, у складу и на начин предвиђен одредбама овог закона и посебног закона којим се уређује област телекомуникација, међусобно сарађују и координирају свој рад у циљу рационалног и ефикасног коришћења радиофреквенцијског спектра и доследне примене овог и посебног закона којим се уређује област телекомуникација.
II РЕПУБЛИЧКА РАДИОДИФУЗНА АГЕНЦИЈА
1. Правни статус
Оснивање
Члан 6.
Ради обезбеђивања услова за ефикасно спровођење и унапређивање утврђене радиодифузне политике у Републици Србији на начин примерен демократском друштву, оснива се Републичка радиодифузна Агенција (у даљем тексту: Агенција) као самостална, односно независна организација која врши јавна овлашћења у складу са овим законом и прописима донетим на основу овог закона.
Агенција је самостални правни субјект и функционално је независна од било ког државног органа, као и од свих организација и лица која се баве делатношћу производње и емитовања радио и телевизијских програма и/или са њом повезаним делатностима.
Правни субјективитет и заступање
Члан 7.
Агенција има својство правног лица.
Орган Агенције је Савет Агенције који доноси све одлуке о питањима из надлежности Агенције.
Агенцију представља и заступа председник Савета Агенције, а у случају његове спречености, Агенцију заступа заменик председника Савета Агенције.
Председник Савета Агенције, односно заменик председника Савета Агенције када врши његову функцију, може у целини или делимично пренети функцију заступања Агенције другом члану Савета Агенције само на основу одлуке Савета Агенције.
2. Надлежност Агенције
Члан 8.
Агенција је надлежна да:
1) доноси Стратегију развоја радиодифузије у Републици Србији уз сагласност Владе Републике Србије;
2) врши контролу и стара се о доследној примени одредаба овог закона;
3) издаје дозволе за емитовање програма и прописује образац за те дозволе;
4) прописује техничке, организационе и програмске услове за производњу и емитовање програма, у складу са одредбама овог закона;
5) прописује правила која су обавезујућа за емитере,а којима се обезбеђује спровођење радиодифузне политике у Републици Србији;
6) врши надзор над радом емитера у Републици Србији;
7) одлучује о представкама физичких и правних лица и о приговорима емитера у вези са радом других емитера;
8) даје мишљење надлежним државним органима у вези са приступањем међународним конвенцијама које се односе на област радиодифузије;
9) предузима одговарајуће мере према емитерима, у складу са овим законом;
10) обавља и друге послове, у складу са овим законом.
Поред надлежности из става 1. овог члана, Агенција обавља и послове који се односе на предузимање мера у области радиодифузије у циљу :
1) заштите малолетника ;
2) примене прописа о ауторским и сродним правима;
3) спречавања емитовања програма који садрже информације којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њиховог припадања или неприпадања одрећеној раси, вери, нацији, етничкој групи или полу.
Послове из става 1. тач. 1), 2), 3) и 6) овог члана Агенција обавља као поверене послове.
Доношење стратегије развоја радиодифузије
Члан 9.
Агенција у сарадњи са регулаторним телом надлежним за телекомуникације доноси Стратегију развоја радиодифузије у Републици Србији, којом, на основу сагледавања различитих потреба грађана и друштвених група за информисањем, образовањем, културним, спортским и другим садржајима, утврђује број и врсту емитера, жељене зоне сервиса (опслуживања) и друге параметре за које се расписује јавни конкурс.
Контрола над спровођењем овог закона
Члан 10.
Контрола над спровођењем овог закона обухвата контролу рада емитера у погледу доследне примене и афирмисања начела на којима се заснива регулисање односа у области радиодифузије, као и у извршавању других обавеза које по одредбама овог закона имају емитери.
Издавање дозвола за емитовање
Члан 11.
За емитовање програма путем земаљског, кабловског или сателитског преноса, дигиталног или аналогног, Агенција издаје дозволу по поступку и према критеријумима утврђеним овим законом.
Емитовање програма путем глобалне информатичке мреже (Internet webcasting) не подлеже обавези прибављања дозволе, али се одредбе овог закона примењују на садржај програма.
Прописивање обавезујућих правила за емитере
Члан 12.
Агенција доноси препоруке, упутства, обавезујућа упутства и општа обавезујућа упутства за емитере, ради ефикасног спровођења радиодифузне политике у Републици Србији.
Агенција доноси препоруке у случају да постоји неуједначена дозвољена пракса емитера у примени одредаба овог закона које се односе на садржај програма.
Агенција доноси упутство у случају када постоји сумња у погледу дозвољености начина на који емитер или група емитера користи дозволу у вези са одредбама овог закона које се односе на садржај програма.
Агенција доноси обавезујуће упутство ако у вези са појединим питањем које се односи на садржај програма установи неуједначено понашање емитера при чему се одређени видови тог понашања могу сматрати недозвољеним.
Агенција доноси опште обавезујуће упутство ради ближег уређивања одређених питања која се односе на садржај програма, независно од постојеће праксе емитера. Опште обавезујуће упутство може да се односи на поједино питање које се тиче садржаја програма, на већи број сродних питања, а може да се односи и на сва питања која се тичу садржаја програма (кодекс понашања емитера).
Непоступање по обавезујућем упутству је основ за изрицање мера опомене и упозорења емитеру, а непоступање по општем обавезујућем упутству је основ за изрицање свих врста мера које Агенција може предузимати.
Препоруке, упутства, обавезујућа упутства и општа обавезујућа упутства објављују се на начин предвиђен статутом Агенције.
Агенција доноси и објављује и друге прописе у складу са овим законом, на начин предвиђен статутом.
Надзор над радом емитера
Члан 13.
Агенција врши надзор над радом емитера самостално или ангажовањем овлашћене организације.
У вршењу надлежности из става 1. овог члана, Агенција је дужна да се посебно стара о томе да емитери у свему поштују услове под којима им је дозвола издата, што се посебно односи на врсту и квалитет програма.
Емитери су дужни да Агенцији омогуће увид у податке и осталу документацију која се односи на предмет надзора.
Разматрање представки
Члан 14.
Физичка и правна лица имају право да Агенцији подносе представке у вези са садржајем програма емитера, ако сматрају да се тим програмима вређају или угрожавају њихови лични интереси или општи интерес.
Агенција је дужна да по пријему и разматрању представке, представку без одлагања достави емитеру на изјашњавање и да му одреди рок за то, осим ако је представка очигледно неоснована, у ком случају је одбацује и о томе обавештава подносиоца представке.
Ако се емитер не изјасни у остављеном року, или обавести Агенцију да је представка неоснована, а Агенција и поред тога сматра да је представка основана, дужна је да предузме одговарајуће мере према емитеру, као и да подносиоца представке упути на који начин може да заштити свој интерес.
Одговарајућим мерама из става 3. овог члана сматрају се, нарочито:
1) мере које Агенција изриче у складу с овим законом;
2) подношење прекршајне или кривичне пријаве, или иницирање одговарајућег поступка пред надлежним државним органом.
Разматрање приговора
Члан 15.
Емитер може поднети Агенцији приговор на поступање другог емитера услед чега трпи или може да претрпи штету.
Агенција је дужна да приговор из става 1. овог члана, без одлагања, достави на изјашњење емитеру на кога се приговор односи, који је дужан је да се о приговору изјасни у року од 15 дана од дана пријема.
Ако и поред изјашњења емитера Агенција сматра да је приговор основан, дужна је да против емитера на кога се приговор односи предузме мере из члана 14. став 4. овог закона.
Сарадња са државним и другим органима и организацијама
Члан 16.
Агенција даје мишљење надлежним државним органима, на њихов захтев, у вези са приступањем међународним конвенцијама и другим споразумима који се односе на област радиодифузије.
Ради размене искустава, унапређивања свог рада и усклађивања са међународним искуствима и стандардима, Агенција сарађује са одговарајућим организацијама других држава, односно са одговарајућим међународним организацијама.
Надлежни државни органи приликом припреме прописа који се односе на област радиодифузије прибављају мишљење Агенције.
Изрицање мера
Члан 17.
Агенција може емитеру изрећи опомену и упозорење, а може му, у складу са одредбама овог закона, привремено или трајно одузети дозволу за емитовање програма.
Изузетно, емитерима - установама јавног радиодифузног сервиса које не подлежу обавези прибављања дозволе за емитовање програма од стране Агенције, може се изрећи само опомена и упозорење.
Агенција може да пред надлежним судом или другим државним органом покрене поступак против емитера или одговорног лица емитера, ако његово чињење или нечињење има обележја дела кажњивог према закону.
Члан 18.
Опомена из члана 17. ст. 1. и 2. овог закона изриче се емитеру који први пут прекрши неку од обавеза утврђених овим законом или актом Агенције донетим на основу овог закона.
Опомена се не објављује у јавним гласилима.
Упозорење се изриче емитеру који:
1) и поред изречене опомене настави да поступа супротно обавезама утврђеним овим законом или актом Агенције донетим на основу овог закона;
2) први пут прекрши неку од обавеза утврђених овим законом али на начин да то кршење озбиљно угрожава остваривање начела регулисања односа у области радиодифузије;
3) прекрши неки од услова који су садржани у издатој дозволи за емитовање програма.
Приликом изрицања упозорења Агенција је дужна да изричито наведе обавезу коју је емитер повредио, као и да утврди мере које емитер треба да предузме како би се повреда отклонила.
Упозорење се објављује у јавним гласилима, а обавезно у програму оног емитера на којег се упозорење односи.
Емитеру се могу изрећи и мере утврђене посебним законом којим се уређује област телекомуникација када се емитер не придржава прописаних обавеза.
Агенција је дужна да приликом изрицања мера обезбеди објективност и непристрасност, као и да обезбеди емитеру да се пре изрицања мере изјасни о учињеним повредама обавеза које му се стављају на терет.
Агенција прописује ближа правила о условима и начину изрицања мера.
Заштита малолетника
Члан 19.
Агенција се стара о заштити малолетника и поштовању достојанства личности у програмима који се приказују посредством радија и телевизије, о чему доноси опште обавезујуће упутство.
Агенција се нарочито стара да програми који могу да нашкоде физичком, менталном или моралном развоју малолетника не буду доступни путем радија или телевизије, изузев када је временом емитовања или техничким поступком обезбеђено да малолетници по правилу нису у прилици да их виде или слушају.
Приказивање програма који тешко угрожавају физички, ментални или морални развој малолетника, забрањено је.
Заштита ауторских и сродних права
Члан 20.
Агенција се стара да сви емитери примењују прописе о ауторским и сродним правима.
Поступање супротно прописима из става 1. овог члана од стране емитера је основ за изрицање прописаних мера од стране Агенције, независно од других правних средстава која стоје на располагању оштећеном носиоцу ауторског или сродног права.
Сузбијање говора мржње
Члан 21.
Агенција се стара да програми емитера не садрже информације којима се подстиче дискриминација, мржња или насиље против лица или групе лица због њихове различите политичке опредељености или због њиховог припадања или неприпадања некој раси, вери, нацији, етничкој групи, полу или сексуалној опредељености.
Поступање емитера супротно забрани из става 1. овог члана је основ за изрицање предвиђених мера од стране Агенције, независно од других правних средстава која стоје на располагању оштећеном.
3. Савет Агенције
Састав Савета
Члан 22.
Савет Агенције (у даљем тексту: Савет) има 9 чланова који се бирају из реда угледних стручњака из области које су од значаја за обављање послова из надлежности Агенције (медијски стручњаци, стручњаци за оглашавање, правници, економисти, телекомуникациони инжењери, и други).
Избор Савета
Члан 23.
Чланове Савета бира Народна Скупштина Републике Србије (у даљем тексту: Скупштина), на предлог овлашћених предлагача.
Члан Савета је изабран ако је за његов избор гласала већина од укупног броја народних посланика.
Овлашћење и дужност да предлажу чланове Савета имају:
1) Народна скупштина Републике Србије;
2) Скупштина Аутономне покрајине Војводина;
3) Влада Републике Србије;
4) Извршно веће АП Војводина;
5) ректори универзитета у Републици Србији, путем заједничког договора;
6) удружења радиодифузних јавних гласила у Републици Србији, удружења новинара у Републици Србији, професионална удружења филмских и драмских уметника у Републици Србији и професионална удружења композитора у Републици Србији, путем заједничког договора;
7) домаће невладине организације и удружења грађана која се превасходно баве заштитом слободе говора, заштитом права националних и етничких мањина и заштитом права деце, путем заједничког договора;
8) цркве и верске заједнице.
Деветог члана Савета предлажу претходно изабрани чланови Савета, с тим што предложени кандидат мора испуњавати критеријуме за чланство у Савету утврђене овим законом и мора бити лице које живи и ради на подручју АП Косово и Метохија.
Предлог за члана Савета из става 4. овог члана утврђен је ако је за њега гласало најмање шест чланова Савета.
Поступак предлагања чланова Савета
Члан 24.
Сваки овлашћени предлагач из члана 23. став 3. овог закона предлаже кандидата за једног члана Савета, с тим што се на листи кандидата обавезно предлажу два лица. Лица које овлашћени предлагач предлаже не морају бити из реда овлашћеног предлагача.
Изузетно, листа кандидата за избор члана Савета кога предлаже сам Савет у складу са чланом 23. ст. 4. и 5. овог закона садржи само једно лице.
За члана Савета предлаже се лице које ужива углед истакнутог медијског стручњака, стручњака за оглашавање или истакнутог стручњака у областима од значаја за рад Агенције.
Скупштина бира једног кандидата са сваке важеће листе.
Овлашћени предлагачи утврђују своје предлоге самостално, а ако се један овлашћени предлагач састоји од више правних субјеката, предлог се утврђује споразумно, међусобним усаглашавањем.
У случајевима из члана 23. став 3. тач. 7) овог закона, податке о невладиним организацијама и удружењима грађана Скупштина прибавља од органа надлежних за вођење регистара тих организација, односно удружења.
Предлог који се подноси мора бити потписан и оверен од стране овлашћеног предлагача и садржати име и адресу заступника.
Ако предлагачи из члана 23. став 3. тач. 7) овог закона предложе више од једне листе кандидата, сматраће се важећом она листа коју потпише већи број удружења, организација односно асоцијација (овлашћених предлагача) који су у претходном периоду имали већи број спроведених акција, иницијатива и објављених публикација из области којом превасходно баве.
Потписници листе кандидата могу бити само регистроване организације, удружења и асоцијације.
Ако је предлог листе кандидата поднет супротно одредбама овог закона, Скупштина ће вратити поднети предлог овлашћеном предлагачу да га у року од 15 дана усклади с овим законом.
Скупштина ће овлашћеним предлагачима вратити поднете предлоге и када није у могућности да утврди која листа кандидата је важећа, у смислу става 8. овог члана, у ком случају су овлашћени предлагачи обавезни да Скупштини у року од 15 дана доставе усаглашени предлог.
Скупштина ће, најмање 30 дана пре одлучивања о избору чланова Савета, на погодан начин, јавно објавити све важеће листе кандидата које су овлашћени предлагачи поднели,са основним биографским подацима предложених кандидата.
Скупштина може, пре одлучивања о избору чланова Савета, организовати јавни разговор са свим предложеним кандидатима ради стицања увида у њихове способности за обављање послова из надлежности Агенције.
Уколико се неке од листа кандидата за члана Савета ниједан кандидат не добије добољан број гласова из члана 23. став 2. избор ће се обавити на основу нове листе кандидата коју ће облашћени предлагач доставити најкасније у року од 15 дана од дана одлучивања о претходно поднетој листи.
Неспојивост са чланством у Савету
Члан 25.
Чланови Савета не могу бити:
1) савезни посланици, народни посланици и посланици скупштина аутономних покрајина;
2) изабрана, именована и постављена лица у Савезној влади, Влади Републике Србије ( у даљем тексту: Влада) и извршним органима аутономних покрајина (министри, њихови заменици, помоћници, као и руководиоци посебних организационих целина под непосредном контролом Владе и извршних органа и други функционери);
3) функционери политичких странака (председници странака, чланови председништава, њихови заменици, чланови извршних и главних одбора, као и други страначки функционери);
4) лица која, као власници удела, акционари, чланови органа управљања, чланови надзорних органа, запослени, лица под уговором и сл. имају интереса у правним лицима која се баве делатношћу производње и/или емитовања радио и телевизијског програма или са њом повезаним делатностима (рекламирање, телекомуникације и сл.), тако да би чланство таквог лица у Савету могло да доведе до сукоба интереса;
5) лица која су правоснажно осуђена за кривична дела против службене дужности, корупције, преваре, крађе или друго кривично дело која их чине недостојним за обављање функције, без обзира на изречену санкцију, или су правоснажно осуђена за неко друго кривично дело на казну затвора у трајању дужем од 6 месеци;
6) лице које је брачни друг, родитељ, дете или побочни сродник закључно са другим степеном сродства, лица наведених у ставу 1. тач. 1) до 4) овог члана.
Кандидат је дужан да овлашћеном предлагачу достави писмену изјаву да не постоје сметње за избор утврђене у ставу 1. овог члана.
Мандат чланова Савета
Члан 26.
Чланови Савета не представљају у Савету органе или организације које су их предложиле, већ своју дужност обављају самостално, по сопственом знању и савести, у складу са овим законом.
Члану Савета функција може престати само из разлога и у поступку предвиђеном овим законом.
Нико нема право да на било који начин утиче на рад чланова Савета, нити су они дужни да поштују било чије инструкције у вези са својим радом, изузев одлука надлежног суда донетих у поступку судске контроле рада Савета.
Трајање мандата
Члан 27.
Члан Савета бира се на период од шест година.
Изузетно од става 1. овог члана, приликом првог избора, три члана Савета се бира на две године, три члана на четири године, а три члана на шест година.
Члановима првог састава Савета чији мандат траје две односно четири године, мандат се утврђује тако што пре одлучивања Скупштине о поднетим предлозима, председник Скупштине жребом одређује овлашћене предлагаче чији се кандидати предлажу за избор на две односно четири године.
Исто лице не може бити два пута узастопно бирано за члана Савета.
Престанак мандата члана Савета
Члан 28.
Мандат члана Савета може престати у следећим случајевима:
1) истеком времена на које је члан Савета изабран;
2) разрешењем из разлога предвиђених овим законом;
3) подношењем оставке Скупштини у писменој форми, у ком случају мандат члана Савета престаје даном достављања оставке, при чему унапред дата (ковертирана) оставка не производи правно дејство;
4) смрћу члана Савета.
Престанак мандата разрешењем
Члан 29.
Скупштина може на предлог Савета или на предлог најмање 20 народних посланика разрешити члана Савета у следећим случајевима:
1) ако је због болести, на основу налаза надлежне здравствене установе, неспособан за обављање дужности члана Савета у периоду дужем од шест месеци;
2) ако се утврди да је при подношењу предлога изнео о себи неистините податке или је пропустио да изнесе податке о околностима из члана 25. овог закона;
3) ако се утврди да је у току трајања мандата члана Савета наступила нека од околности из члана 25. овог закона;
4) ако без основаног разлога пропусти или одбије да обавља дужност члана Савета у периоду од најмање шест месеци непрекидно или у периоду од 12 месеци у коме најмање шест месеци не обавља своју дужност.
Одлука о разрешењу може бити донета само на основу образложеног предлога после спроведеног поступка у коме су утврђене све релевантне околности и у коме је члану Савета против кога је покренут поступак омогућено да се изјасни о свим околностима.
Разлог за разрешење члана Савета не може бити политичко или друго уверење, односно чланство у политичкој организацији.
Одлука о разрешењу члана Савета сматра се усвојеном ако је за њу гласала већина од укупног броја народних посланика.
Суспензија члана Савета
Члан 30.
Када је поднет предлог за разрешење члана Савета, Савет може двотрећинском већином од укупног броја својих чланова донети одлуку да суспендује члана Савета против кога је поднет предлог за разрешење до доношења одлуке Скупштине, али не дуже од шест месеци.
Последице престанка мандата
Члан 31.
Председник Скупштине упућује јавни позив за подношење предлога листе кандидата за члана Савета најкасније шест месеци пре истека мандата члана Савета. Позив се упућује оним овлашћеним предлагачима који су предложили кандидате чији мандат истиче.
Овлашћени предлагачи дужни су да најкасније у року од три месеца од дана упућивања јавног позива доставе Скупштини предлог листе кандидата за упражњена места.
Скупштина доноси одлуку о избору нових чланова Савета пре истека мандата постојећих чланова.
У случају престанка мандата пре истека времена на које је члан Савета изабран (смрћу, разрешењем или оставком), овлашћени предлагач који је предложио члана чији је мандат престао на овај начин, дужан је да, без одлагања, а најкасније у року од три месеца, Скупштини достави листу кандидата за упражњено место у Савету. Скупштина је дужна да у року од 30 дана од дана пријема листе кандидата, изабере новог члана Савета. Избор се врши на мандатни период од шест година.
До избора новог члана Савет пуноважно одлучује у непотпуном саставу. Савет не може пуноважно да доноси одлуке ако број чланова Савета, због престанка мандата појединих чланова, буде мањи од пет.
Начин рада Савета
Члан 32.
Рад Савета је јаван.
Савет одлучује већином гласова присутних чланова, под условом да је испуњен кворум за одлучивање који чини најмање пет чланова, изузев у случајевима када је овим законом или Статутом одређено друкчије. Општи акти и одлуке којима се одлучује о правима емитера, Савет доноси већином гласова укупног броја чланова Савета, изузев ако овим законом или Статутом није предвиђена двотрећинска већина гласова од укупног броја чланова Савета. У случају једнаког броја гласова, одлучујући је глас председника Савета, а у његовом одсуству глас заменика председника.
Одлука Савета која се односи на територију АП Војводине сматра се донетом ако је у оквиру потребног броја гласова за њено доношење и глас најмање једног члана Савета који је изабран на предлог овлашћених предлагача из АП Војводине.
Председника и заменика председника Савет бира из својих редова двотрећинском већином гласова од укупног броја чланова.
За свој рад председник и чланови Савета имају право на новчану накнаду у висини плате председника, односно судије Врховног суда Србије.
Председник Савета представља и заступа Агенцију, руководи радом Савета, потписује одлуке Савета и стара се о њиховом извршавању, има овлашћења директора у остваривању права, обавеза и одговорности по основу рада запослених у стручној служби Агенције и обавља и друге послове утврђене законом и статутом.
Статут и други општи акти Агенције
Члан 33.
Статут Агенције, пословник о раду Савета, акт којим се уређује организација стручних служби Агенције, број и статус запослених у стручним службама и друге опште акте Агенције, доноси Савет.
Акти из става 1. овог члана доносе се двотрећинском већином гласова укупног броја чланова Савета.
Скупштина даје сагласност на Статут Агенције.
4.Финансирање Агенције
Финансијски план
Члан 34.
Финансирање Агенције врши се у складу са финансијским планом који за сваку годину доноси Савет.
Финансијским планом утврђују се укупни приходи и расходи Агенције, укључујући и резерве за непредвиђене издатке, као и елементи за целовито сагледавање политике зарада и запослености у Агенцији.
Сагласност на финансијски план из става 1. овог члана даје Скупштина.
Финансијски план се доноси најкасније до 15. децембра текуће године за наредну годину.
Финансијски план се објављује на начин утврђен статутом Агенције.
Сви обрачуни прихода и расхода Агенције подлежу годишњој ревизији од стране независног овлашћеног ревизора. Обрачуни се објављују најкасније три месеца по завршетку финансијске године.
Ако се годишњим обрачуном прихода и расхода Агенције утврди да су укупно остварени приходи Агенције већи од остварених расхода, разлика средстава уплаћује се на рачун буxета Републике Србије и распоређује се, на једнаке делове, за унапређење и развој културе, здравства, просвете и социјалне заштите.
Извори финансирања
Члан 35.
Приход Агенција чине средства остварена од накнаде коју емитери у складу са овим законом плаћају за добијено право на емитовање програма ( дозвола за емитовање програма).
У случају да Агенција не оствари планирани приход по основу накнаде из става 1. овог члана, недостајућа средства обезбеђују се из буxета Републике Србије.
Обезбеђивање недостајућих средстава у складу са ставом 2. овог члана не утиче на независност и самосталност Агенције.
5.Јавност рада Агенције и судска контрола
Јавност рада
Члан 36.
Агенција објављује годишњи извештај о свом раду на начин утврђен статутом Агенције.
Судска контрола
Члан 37.
Против одлуке Агенције није дозвољена жалба, али се може покренути управни спор.
III ДОЗВОЛА ЗА ЕМИТОВАЊЕ ПРОГРАМА
1. Појам дозволе и имаоци дозволе
Принципи издавања дозволе
Члан 38.
Физичко или правно лице не може да емитује радио или телевизијски програм уколико му претходно Агенција није издала дозволу, осим ако овим законом није друкчије одређено.
Дозволу за емитовање радио и телевизијског програма под једнаким условима може да добије свако правно и физичко лице које испуни услове прописане овим законом и прописима донетим на основу њега.
Поступак издавања дозволе за емитовање програма је јаван.
О издатим дозволама води се регистар у складу са овим законом.
Дозвола за емитовање програма
Члан 39.
Дозвола за емитовање програма је овлашћење чијим добијањем њен ималац стиче право да посредством земаљских радиодифузних станица, кабловских дистрибутивних система, сателитских радиокомуникација или на други погодан начин, емитује одређени радио и/или телевизијски програм намењен неодређеном броју корисника.
Дозволу за емитовање програма издаје Агенција, по спроведеном поступку предвиђеном овим законом.
Дозволом за емитовање програма утврђују се програмски и технички стандарди за производњу и емитовање радио и телевизијског програма.
Саставни део дозволе за емитовање програма је дозвола за радиодифузну станицу (дозвола за радио станицу) коју на захтев Агенције издаје регулаторно тело надлежно за област телекомуникација, у складу са посебним законом којим се уређује област телекомуникација, а на основу Плана расподеле радио фреквенција који доноси министарство надлежно за послове телекомуникација.
Дозвола за радио станицу доставља се Агенцији ради спровођења поступка за издавање дозволе за емитовање програма.
Регулаторно тело надлежно за област телекомуникација дужно је да изда дозволу за радио станицу ако су испуњени услови из посебног закона и ако је захтев Агенције у складу са Планом расподеле радио фреквенција.
Право на постављање, употребу и одржавање емисионих фиксних и мобилних уређаја, ималац дозволе за емитовање програма остварује у складу са одредбама посебног закона којим се уређује област телекомуникација, прописима донетим на основу њега, општим актима регулаторног тела надлежног за област телекомуникација и техничким условима односно стандардима на чију примену ови прописи упућују.
Кабловско и сателитско емитовање
Члан 40.
Агенција издаје дозволу за кабловско или сателитско емитовање програма без јавног конкурса, на захтев имаоца кабловског дистрибутивног система (у даљем тексту: КДС), односно имаоца земаљске сателитске станице, ако је ималац КДС-а испунио услове који се односе на постављање, употребу и одржавање телекомуникационих уређаја који су утврђени у складу са посебним законом којим се уређује област телекомуникација.
Обавези прибављања дозволе за емитовање програма не подлеже ималац система који емитује радио и телевизијске програме намењене кабловској дистрибуцији, и то:
1) програме за које је Агенција издала дозволу за земаљско емитовање за подручје на коме се налази КДС, при чему је ималац КДС дужан да посредством свог система бесплатно дистрибуира програме јавних сервиса;
2) програме који се могу примати путем слободне (некодиране) сателитске дистрибуције на територији Републике Србије.
Ималац система за емитовање радио и телевизијског програма намењеног сателитској дистрибуцији има обавезу прибављања дозволе у свим случајевима када за програм који ће се емитовати посредством сателита није прибавио дозволу за земаљско или кабловско емитовање.
Правила предвиђена за издавање дозволе за кабловско емитовање сходно се примењују на издавање дозволе за емитовање путем ММДС (Микроталасни Мултиканални Дистрибутивни Систем) технологије, што не ослобађа имаоца ММДС система обавезе да за сваку радио станицу коју користи прибави одговарајућу дозволу у складу са одредбама посебног закона којим се уређује област телекомуникација.
Ималац дозволе за емитовање програма
Члан 41.
Ималац дозволе за емитовање програма може бити само домаће правно или физичко лице које је регистровано за делатност производње и емитовања радио и телевизијског програма и које има седиште, односно пребивалиште на територији Републике Србије.
Домаће правно лице у коме су оснивачи страна правна лица регистрована у земљама у којима према унутрашњим прописима тих земаља није дозвољено или није могуће утврдити порекло оснивачког капитала, не може учествовати на јавном конкурсу за дозволу за емитовање програма.
Страно физичко или правно лице може учествовати у оснивачком капиталу имаоца дозволе за емитовање програма највише до 49% укупног капитала осим ако међународним уговорима које је ратификовала Савезна Република Југославија није друкчије предвиђено.
Страно физичко или правно лице не може да учествује у оснивачком капиталу установа јавног радиодифузног сервиса.
Субјекти који не могу бити имаоци дозволе
Члан 42.
Ималац дозволе за емитовање програма не може да буде:
1) предузеће, установа или друго правно лице чији је оснивач Република Србија или аутономна покрајина, изузев установа јавног радиодифузног сервиса;
2) политичка странка, организација или коалиција, као и правно лице чији је оснивач политичка странка, организација или коалиција.
Емитер
Члан 43.
Правно или физичко лице које је регистровано за делатност производње и емитовања радио и телевизијског програма стиче статус емитера, у смислу овог закона, добијањем дозволе за емитовање програма односно дозволе за радио станицу за емитере који према одредбама овог закона нису обавезни да прибаве дозволу зе емитовање програма.
Емитер може да обавља делатност производње и емитовања радио и телевизијског програма као:
1) установа јавног радиодифузног сервиса;
2) комерцијална радио и/или телевизијска станица;
3) радио и/или телевизијска станица цивилног сектора;
4) радио и/или телевизијска станица локалне или регионалне заједнице.
Установе јавног радиодифузног сервиса
Члан 44.
Установе јавног радиодифузног сервиса Републике Србије или аутономних покрајина као емитери стичу право на производњу и емитовање програма непосредно на основу овог закона.
Емитерима из става 1. овог члана издаје се само дозвола за радио станицу у складу са Планом расподеле радио фреквенција и овим законом.
Одредбе овог закона, осим одредаба које се односе на прибављање дозволе за емитовање програма, као и одговарајуће одредбе посебног закона којим се уређује област телекомуникација примењују се и на емитере из става 1. овог члана.
Врсте емитера према садржају радио и телевизијског програма
Члан 45.
Према садржају радио и телевизијског програма који производе и емитују емитери могу бити:
1) емитери целокупних програма, који обухватају информативне, образовне, културне, научне, спортске и забавне садржаје, као претежни део својих активности;
2) емитери специјализованих програма, чији је садржај у основи тематски исте врсте (спортски, културни, музички, образовни или др.) и
3) емитери чији се програм у целини бави рекламирањем и продајом роба и услуга.
Непреносивост и неотуђивост дозволе
Члан 46.
Дозвола за емитовање програма, као и дозвола за радио станицу не може се уступати, изнајмљивати или на други начин пренети или отуђити.
Дозволе из става 1 овог члана не могу се пренети ни у случају кад емитер прода опрему за емитовање програма.
У случају из става 2. овог члана, нови власник опреме не може почети с емитовањем програма пре него што прибави дозволу у складу с одредбама овог закона.
Жељена зона сервиса (опслуживања)
Члан 47.
Жељена зона сервиса може да обухвати подручје Републике Србије, аутономне покрајине, региона или локално подручје.
Јавни радиодифузни сервис мора да обезбеди квалитетан пријем радијског, односно телевизијског сигнала за најмање 90% становништва у жељеној зони сервиса.
Комерцијални радиодифузни сервис мора да обезбеди квалитетан пријем радијског, односно телевизијског сигнала за најмање 60% становништва у жељеној зони сервиса.
Заједничко коришћење радио фреквенције
Члан 48.
Ако су испуњени услови из Плана расподеле радио фреквенција, може се одобрити да највише три емитера емитују радио, односно телевизијски програм на истој радио фреквенцији и у истој жељеној зони сервиса.
Заједничко коришћење радио фреквенције може да се одобри само на основу претходно прибављеног позитивног мишљења регулаторног тела надлежног за област телекомуникација.
За добијање дозволе за емитовање програма из става 1. овог члана емитери подносе и уговор којим се регулише време емитовања програма сваког од емитера који намерава заједнички да користи радио фреквенцију у истој жељеној зони сервиса.
Агенција сваком емитеру из става 3. овог члана издаје посебну дозволу за емитовање програма у којој се посебно наводи заједничко коришћење радио фреквенције, емитер/и који користе исту радио фреквенцију и услови заједничког коришћења.
2. Поступак издавања дозволе
Јавни конкурс
Члан 49.
Дозвола за емитовање програма издаје се на основу јавног конкурса.
Јавни конкурс се обавезно расписује када на основу Плана расподеле радио фреквенција постоје могућности за издавање нових дозвола за емитовање програма.
На јавном конкурсу објављују се жељене зоне сервиса ради чијег се покривања расписује конкурс, у складу са Планом расподеле радио фреквенција.
Оглас за јавни конкурс
Члан 50.
Оглас којим се расписује јавни конкурс за издавање дозвола за емитовање програма садржи:
1) подручје жељене зоне сервиса са припадајућим радио фреквенцијама/локацијама;
2) техничке, организационе и програмске услове за производњу и емитовање програма које подносилац пријаве треба да испуњава;
3) услове утврђене посебним законом којим се уређује област телекомуникација и прописима донетим на основу њега, које подносилац пријаве треба да испуњава за добијање дозволе за радиодифузну станицу;
4) висину годишње накнаде за добијено право на емитовање програма и висину накнаде која се плаћа за коришћење радио фреквенција на основу издате дозволе за радиодифузну станицу;
5) рок за подношење пријаве на јавни конкурс заједно са прописаном документацијом;
6) рок за доношење одлуке по расписаном јавном конкурсу.
Ради обезбеђивања услова да јавни конкурс буде доступан свим заинтересованим лицима под равноправним условима,оглас се објављује у "Службеном гласнику Републике Србије" и у најмање једном широко доступном дневном листу. Ако се јавни конкурс расписује за издавање дозвола за емитовање програма радио и/или телевизијских станица локалних или регионалних заједница, оглас се мора објавити и у најмање једном локалном односно регионалном листу на подручју за које се расписује јавни конкурс.
Рок за подношење пријава на јавни конкурс не може да буде краћи од шездесет дана од дана објављивања огласа.
Депозит
Члан 51.
Агенција може својом одлуком утврдити обавезу подносилаца пријава на јавни конкурс да приликом подношења пријаве уплате депозит.
Одлуком из става 1. овог члана се утврђује и висина депозита, која не може бити већа од пуног износа тромесечне накнаде за емитовање програма.
Пријава на јавни конкурс
Члан 52.
Пријава на јавни конкурс подноси се на обрасцу чију садржину прописује и објављује Агенција.
Подносилац пријаве је обавезан да уз пријаву достави следећу документацију:
1) доказ о регистрацији подносиоца пријаве за обављање делатности производње и емитовања радио и телевизијског програма;
2) доказе о испуњености услова из члана 50. став 1. тач. 2) и 3) овог закона;
3) документацију која се односи на предложену програмску концепцију;
4) организационо-техничку концепцију и структуру кадрова;
5) пројекцију планираних годишњих прихода и расхода (са њиховом спецификацијом) и податке о финансијском потенцијалу подносиоца пријаве, а ако подносилац пријаве и у време подношења пријаве емитује радио и/или телевизијски програм, и финансијски извештај заједно са билансима стања и билансима успеха за последњу пословну годину пре године у којој се подноси пријава на јавни конкурс;
6) изјаву да не постоје сметње у смислу одредаба овог закона о недозвољеној медијској концентрацији;
7) доказе о извршеној уплати депозита и административних такси за подношење пријаве.
Подносилац пријаве може да достави и другу документацију за коју сматра да је од значаја за добијање дозволе за емитовање програма.
Поступање Агенције по поднетим пријавама
Члан 53.
Агенција је дужна да:
1) пријаву која садржи непотпуне или нетачне податке, односно непотпуну документацију одбаци, ако подносилац пријаве и у накнадно одрећеном року од 7 дана не допуни пријаву, односно не достави тачне податке или потпуну документацију;
2) у року од седам дана од дана истека рока за подношење пријава, јавно објави, на начин на који је објављен оглас, листу свих подносилаца пријава, чије су пријаве потпуне и поднете у предвиђеном року;
3) размотри све потпуне и благовремено поднете пријаве;
4) утврди и објави недискриминаторске, објективне и мерљиве критеријуме одлучивања, који одговарају активностима за чије се обављање издаје дозвола;
5) одлуку донесе у складу са утврђеним критеријумима и прописаним условима и стандардима за производњу и емитовање програма, а у случају да се за коришћење исте радио фреквенције пријавило више лица која испуњавају услове, да предност да ономе који, на основу поднете документације, пружа већу гаранцију да ће доприносити већем квалитету и већој разноврсности програма, односно програмских садржаја, на одређеном подручју на коме програм треба да буде емитован. Ако подносилац пријаве и у време расписивања јавног конкурса емитује радио и/или телевизијски програм, Савет ће, приликом доношења одлуке о издавању дозволе за емитовање програма узети у обзир и допринос тог подносиоца пријаве остваривању начела уређења односа у области радиодифузије, утврђених чланом 3. овог закона, у претходном периоду емитовања;
6) обезбеди координацију рада са регулаторним телом надлежним за област телекомуникација и благовремено достављање захтева за издавање дозволе за радиодифузну станицу, како би се одлука о целовитој дозволи за емитовање програма донела најкасније у року од деведесет дана од дана објављивања листе пријављених на јавни конкурс;
7) јавно објави, на начин на који је објављен оглас, листу лица којима је издата дозвола за емитовање програма;
8) подносиоцима пријаве чије су пријаве одбијене достави образложено решење о одбијању пријаве, у року од осам дана од дана доношења одлуке по расписаном јавном конкурсу;
9) један примерак издате дозволе достави регулаторном телу надлежном за област телекомуникација.
Приговор на одлуку Агенције
Члан 54.
Подносилац пријаве на јавном конкурсу који је незадовољан одлуком Савета има право да, у року од 15 дана од достављања решења о одбијању пријаве, поднесе приговор Савету.
Савет је дужан да одлуку о приговору донесе у року од 30 дана од дана његовог подношења.
Против одлуке донете по приговору може се покренути управни спор.
Регистар издатих дозвола за емитовање програма
Члан 55.
Агенција води регистар о издатим дозволама за емитовање програма који је јаван.
Агенција формира и одржава базу података о регистру који води.
Почетак емитовања програма
Члан 56.
Емитер је дужан да почне са емитовањем програма најкасније у року од 60 дана од дана пријема дозволе за емитовање програма, с тим што не може да почне са емитовањем програма пре него што испуни услове за почетак рада радиодифузне станице прописане посебним законом којим се уређује област телекомуникација.
У случају непоступања у складу са ставом 1. овог члана емитеру се одузима дозвола за емитовање програма.
Враћање депозита
Члан 57.
Лицу коме није издата дозвола за емитовање програма уплаћени депозит се враћа у року од 7 дана од дана доношења одлуке по расписаном јавном конкурсу, а лицу коме је издата дозвола уплаћени депозит се урачунава у износ накнаде за емитовање програма.
Депозит се не враћа имаоцу дозволе за емитовање програма који:
1) пре истека рока за почетак емитовања програма писмено обавести Савет да одустаје од коришћења издате дозволе за емитовање програма, односно коришћења радио фреквенције која му је по овом основу додељена;
2) не започне емитовање програма у прописаном року.
Издавање дозволе на захтев емитера
Члан 58.
Изузетно од одредби овог закона, емитери чија жељена зона сервиса због конфигурације терена није покривена у целини, могу без јавног конкурса поднети захтев Агенцији ради издавања дозволе за емитовање програма ради допунског покривања.
Агенција доноси одлуку о поднетом захтеву у координацији са регулаторним телом надлежним за област телекомуникација у складу са Планом расподеле радио фреквенција.
Важење и продужење важења дозволе за емитовање програма
Члан 59.
Дозвола за емитовање радио и/или телевизијског програма се издаје на период од 8 година.
На захтев подносиоца пријаве дозвола за емитовање програма може се издати и на краћи период.
Важност дозволе за емитовање програма може се продужити на захтев имаоца дозволе, који је овај дужан да поднесе Агенцији најкасније 6 месеци пре истека важеће дозволе.
Дозвола за емитовање програма са краћим роком важења
Члан 60.
Агенција може издати дозволу за емитовање програма са краћим роком важења поводом одржавања одређених манифестација.
Дозвола из става 1. овог члана издаје се на захтев правног или физичког лица које намерава да емитује програм који је искључиво везан за одржавање одређене манифестације.
Дозвола из става 1. овог члана има привремени карактер и важи само док траје манифестација поводом чијег одржавања је издата.
Дозволу са ограниченим роком важења за радиодифузну станицу, која је саставни део дозволе из става 1. овог члана, издаје регулаторно тело надлежно за област телекомуникација, у складу са одредбама посебног закона којим се уређује област телекомуникација.
Престанак важења дозволе за емитовање програма пре истека времена на које је издата
Члан 61.
Дозвола за емитовање програма престаје да важи и пре истека времена на које је издата у следећим случајевима:
1) ако емитер писмено обавести Агенцију да више не намерава да емитује програм;
2) ако се утврди да је емитер приликом подношења пријаве на јавни конкурс у пријави или у документацији поднетој уз пријаву изнео нетачне податке или је пропустио да изнесе податке који су од значаја за одлучивање по пријави;
3) ако регулаторно тело надлежно за област телекомуникација, у складу са одредбама посебног закона којим се уређује област телекомуникација, поништи издату дозволу за радиодифузну станицу због наступања неког од разлога предвиђених тим законом;
4) ако емитер није започео емитовање програма у прописаном року;
5) ако емитер није извршио технички преглед радиодифузне станице у прописаном року;
6) ако је емитер, без оправданог разлога, прекинуо емитовање програма у трајању дужем од тридесет дана непрекидно или шездесет дана са прекидима у току календарске године;
7) ако емитер прекрши одредбе о недозвољеној медијској концентрацији предвиђене овим законом;
8) ако Агенција, након спроведеног поступка у складу са овим законом и прописима донетим на основу њега, емитеру изрекне меру одузимања дозволе за емитовање програма због повреде обавеза емитера или због непоштовања услова предвиђених дозволом за емитовање програма;
9) ако емитер и поред писмене опомене не измири обавезу плаћања накнаде за дозволу за емитовање програма;
10) ако се као један од оснивача емитера коме је издата дозвола за емитовање програма, после издавања дозволе појави страно правно лице регистровано у земљи у којој према унутрашњим прописима те земље није дозвољено или није могуће утврдити порекло оснивачког капитала.
Поступак одузимања дозволе
Члан 62.
У случају наступања неког од разлога из члана 61. овог закона, дозвола за емитовање програма престаје да важи доношењем одлуке Агенције о одузимању дозволе.
Агенција ближе уређује поступак доношења одлуке из става 1. овог члана, при чему поступак мора бити заснован на принципима објективности и непристрасности, а у току спровођења поступка емитеру мора бити омогућено да се изјасни о чињеницама које су повод за спровођење поступка. Представник емитера има право да присуствује седници Савета на којој се расправља о одузимању дозволе и да и том приликом усмено изнесе одбрану емитера.
Одлука Савета о одузимању дозволе за емитовање програма доноси се двотрећинском већином гласова укупног броја чланова Савета.
Одлука из става 3. овог члана мора бити образложена.
Емитер коме је одузета дозвола за емитовање програма има право да, у року од осам дана од дана достављања одлуке Савета, Савету поднесе приговор.
Приговор одлаже извршење одлуке.
Против одлуке Савета донете по приговору може се покренути управни спор.
Емитер је дужан да без одлагања изврши коначну одлуку Савета о одузимању дозволе, а уколико то не учини спровешће се поступак принудног извршења, у складу са правилима општег управног поступка, изузев ако суд у поступку по поднетој тужби у управном спору привремено не обустави извршење одлуке.
Одузимање дозволе за емитовање програма као мера за повреду обавеза емитера
Члан 63.
Емитеру који, и поред изреченог упозорења у смислу члана 18. овог закона, настави да не извршава одредбе овог закона или прописа донетих на основу њега или не поштује услове предвиђене дозволом за емитовање програма, или који не поступи по мерама за отклањање учињених повреда које је Савет утврдио у изреченом упозорењу, Савет изриче привремено одузимање дозволе за емитовање програма, у трајању до 30 дана.
Емитеру који не извршава своје обавезе, а коме је претходно најмање три пута била изречена мера привременог одузимања дозволе за емитовање, изриче се трајно одузимање дозволе за емитовање програма.
Престанак важења дозволе за емитовање програма протеком рока на који је издата
Члан 64.
Протеком рока на који је дозвола за емитовање програма издата, дозвола престаје да важи, осим ако Агенција није донела одлуку о њеном продужењу у складу с чланом 59. овог закона.
Измена услова утврђених у дозволи за радиодифузну станицу
Члан 65.
Услове утврђене у дозволи за радиодифузну станицу регулаторно тело надлежно за област телекомуникација може изменити у току рада те радиодифузне станице, само у складу са посебним законом којим се уређује област телекомуникација и прописима донетим на основу тог закона.
3. Накнада за емитовање програма
Обавеза плаћања накнаде
Члан 66.
Емитер за добијено право на емитовање програма плаћа одговарајућу накнаду (у даљем тексту: накнада за емитовање програма).
Поред накнаде из става 1. овог члана емитер плаћа и накнаду за коришћење радиофреквенције (накнада за дозволу за радиодифузну станицу).Висина и начин плаћања накнаде за дозволу за радиодифузну станицу утврђују се у складу са посебним законом којим се уређује област телекомуникација и прописима донетим на основу тог закона. Накнада за радиодифузну станицу плаћа се у корист рачуна регулаторног тела надлежног за област телекомуникација.
Накнада за емитовање програма уплаћује се на рачун Агенције.
Висина накнаде за емитовање програма утврђује се на основу следећих критеријума:
1) броја становника на подручју на коме се емитује програм, на основу званичних података органа надлежног за послове статистике и
2) програмске концепције емитера, односно порекла и врсте програма који се емитује, и то:
а) удела научно-образовних, културно-уметничких, дечјих или сопствених информативних програма, у укупном програму који се емитује;
б) удела програма сопствене продукције или програма независних продукција са садржајима из подтачке а) ове тачке, преко квоте утврђене овим законом;
в) удела програма других домаћих емитера или преведених страних програма.
Висину накнаде за емитовање програма утврђује Агенција, уз сагласност Владе Републике Србије, при чему висина накнаде за емитовање радио програма износи 20% висине накнаде утврђене за емитовање телевизијског програма.
Висина накнаде за емитовање програма утврђује се на годишњем нивоу, а емитер плаћа месечно Агенцији 1/12 утврђене годишње накнаде, осим приликом издавања дозволе.
Агенција доноси ближа мерила за утврђивање висине накнаде за емитовање програма на основу критеријума из става 4. овог члана.
Агенција може у току важења издате дозволе за емитовање програма да измени висину накнаде у зависности од измена у програму који се емитује.Одлука Агенције о измени висине накнаде мора бити образложена.
За првих шест месеци коришћења права на емитовање програма емитер плаћа укупну шестомесечну накнаду из става 5. овог члана у року од седам дана од дана пријема обавештења о додели права. У наредном периоду коришћења права емитер је дужан да своју месечну обавезу плаћања накнаде плаћа до петог у месецу за текући месец.
Изузетак од обавезе плаћања накнаде за емитовање програма
Члан 67.
Установе јавног радиодифузног сервиса Републике Србије и аутономних покрајина, радио и телевизијске станице локалних и регионалних заједница које су у целини у државној својини и радио и телевизијске станице цивилног сектора, плаћају само накнаду за дозволу за радиодифузну станицу (накнаду за коришћење радио фреквенције), а ослобођене су плаћања накнаде за емитовање програма.
Радио и телевизијске станице локалних и регионалних заједница са учешћем приватног капитала, плаћају накнаду за емитовање програма сразмерно проценту тог учешћа.
Радио и телевизијске станице цркава и верских заједница не плаћају накнаду за емитовање програма до окончања поступка повраћаја имовине тим црквама и верским заједницама одузете после Другог светског рата у поступку национализације, конфискације, експропријације и др.
IV ОПШТИ ПРОГРАМСКИ СТАНДАРДИ
Опште обавезе емитера у односу на програмске садржаје
Члан 68.
Сви емитери у области своје програмске концепције дужни су да приликом емитовања програма поштују следеће стандарде у односу на садржај програма:
1) примењујући светске и националне стандарде, обезбеде производњу и емитовање квалитетног програма, како са техничког становишта, тако и са становишта садржаја програма;
2) обезбеде слободно, потпуно и благовремено информисање грађана;
3) пренесу важна саопштења хитне природе која се односе на угроженост живота, здравља, безбедности или имовине;
4) доприносе подизању општег културног и сазнајног нивоа грађана;
5) не емитују програме чији садржаји могу да шкоде физичком, менталном или моралном развоју деце и омладине, као и да такве програме јасно означе, а уколико их емитују да то чине само између 24 и 06 часова;
6) не емитују програме који садрже порнографију или чији садржаји истичу и подржавају насиље, наркоманију или друге видове криминалног понашања, као и програме који злоупотребљавају лаковерност гледалаца или слушалаца;
7) стране програме намењене деци предшколског узраста емитују синхронизоване на српски језик или језике националних и етничких заједница.
Сви емитери су обавезни да емитоване програмске садржаје чувају у складу са прописима којима се уређује област јавног информисања, односно у складу са прописима којима се уређује заштита културних добара.
Обавеза идентификације
Члан 69.
Назив, ознака, односно скраћени идентификациони знак емитера морају бити континуирано означени за све време емитовања телевизијског програма, а за време емитовања радио програма морају бити означени на одговарајући начин.
Забрањено је коришћење назива, ознаке или скраћеног идентификационог знака који не одговарају регистрованом називу емитера.
На обавезу идентификације емитера примењују се одредбе посебног закона којим се уређује област јавног информисања.
Назив, ознака, односно скраћени идентификациони знак емитера морају бити означени и у случају преузимања програма других емитера, а при емитовању програма независне продукције назив се наводи у најави и/или одјави програма.
Умрежавање
Члан 70.
Дозвољено је умрежавање два или више емитера ради истовременог емитовања програма без употребе додатних радио фреквенција или радио-релејних веза, у трајању до три сата дневно у континуитету или збирно. Изузетно, Агенција може донети одлуку којом дозвољава умрежавање у дужем трајању, уколико утврди да би таква одлука била у интересу јавности. Одлука Агенције мора бити образложена.
Умрежавање уз успостављање радио-релејних веза или репетитора за везу може имати само привремени карактер, а одобрава га регулаторно тело надлежно за област телекомуникација, ако ово умрежавање не омета емитовање програма других емитера.
Забрањено је умрежавање ради емитовања истог програма, ако се програмом повређују одредбе о медијској концентрацији предвиђене овим законом или антимонополске одредбе предвиђене посебним прописима.
Приступ најважнијим догађајима
Члан 71.
Агенција ће одредити листу догађаја који су од интереса за све грађане у Републици Србији, на које искључиво право преноса може остварити само емитер чија зона опслуживања, у смислу члана 47. овог закона, обухвата целокупно подручје Републике Србије.
Емитер који има искључиво право преноса догађаја који су обухваћени листом из става 1. овог члана, дужан је да свим другим заинтересованим емитерима дозволи и омогући да сниме и емитују кратке извештаје са тог догађаја у трајању до деведесет секунди који ће садржати и аутентичну слику и тон са таквог догађаја.
Емитовање на сопственом језику
Члан 72.
Емитер је обавезан да производи и емитује програм на српском језику, или да обезбеди да програми који су произведени на страним језицима буду емитовани преведени на српски језик.
Обавеза из става 1. овог члана не односи се на емитере који производе и емитују програм намењен националним мањинама, као и на делове програма установа јавног радиодифузног сервиса, којима се задовољавају потребе националних мањина у информисању на сопственом језику.
Обавеза из става 1. овог члана не односи се ни на емитовање страних музичких програма, осим телевизијског емитовања музичко-сценских дела.
Савет може, изузетно, да одобри емитеру да делове програма емитује и на другим језицима.
Сопствена продукција
Члан 73.
Емитер је обавезан да од укупног годишњег времена емитовања програма, емитује најмање 50% програма произведених на српском језику, од чега најмање 50% програма сопствене продукције.
Емитери који производе и емитују програм намењен националним мањинама обавезни су да од укупног годишњег времена емитовања програма на језику националне мањине, емитују најмање 50% програма сопствене продукције.
У укупно годишње време емитованог програма не рачунају се репризе, спортски преноси, игре, рекламе, тв-куповина, као ни програм вести, изузев ако се ради о сопственој продукцији вести.
Под сопственом продукцијом подразумевају се програми или емисије у којима је изворни аудио или видео материјал и/или ауторски део садржан у емисији или програму већи од 50% у телевизијском, односно 20% у радио програму, односно емисији.
Под сопственом продукцијом подразумевају се и копродукције.
Квоте независних продукција
Члан 74.
Установе јавног радиодифузног сервиса Републике Србије и аутономних покрајина, као и емитери локалних и регионалних заједница који су претежно у државној својини су дужни да независним радио и телевизијским продукцијама ставе на располагање најмање 10% укупног годишњег времена емитовања програма.
Програми старији од пет година могу чинити највише половину квоте из става 1. овог члана.
У укупно годишње време емитовања програма не рачунају се репризе, спортски преноси, игре, рекламе и тв-куповина, као ни програм вести, осим ако се ради о сопственој продукцији вести.
Одговорност емитера
Члан 75.
На одговорност емитера за садржину програма који емитује примењују се одредбе посебног закона којим се уређује област јавног информисања.
V ЈАВНИ РАДИОДИФУЗНИ СЕРВИС
Носиоци јавног радиодифузног сервиса
Члан 76.
Носиоци јавног радио дифузног сервиса у Републици Србији су републичка и покрајинске радиодифузне установе.
Радиодифузне установе из става 1. овог члана обављају делатност производње и емитовања радио и телевизијског програма и имају посебне обавезе у остваривању општег интереса у области јавног радиодифузног сервиса, утврђене овим законом.
Радиодифузне установе из става 1. овог члана имају својство правног лица.
Остваривање општег интереса у области јавног радиодифузног сервиса
Члан 77.
Програми који се производе и емитују у оквиру јавног радиодифузног сервиса су од општег интереса.
Програми из става 1. овог члана обухватају програме информативног, културног, уметничког, образовног, верског, научног, дечјег, забавног, спортског и других садржаја, којима се обезбеђује задовољавање потреба грађана и других субјеката и остаривање њихових права у области радиодифузије.
Програмима који се производе и емитују у оквиру јавног радиодифузног сервиса мора да се обезбеди разноврсност и избалансираност (међусобна усклађеност или усаглашеност) садржаја којима се подржавају демократске вредности савременог друштва, а нарочито поштовање људских права и културног, националног, етничког и политичког плурализма идеја и мишљења.
Обавезе носилаца јавног радиодифузног сервиса у остваривању општег интереса
Члан 78.
У циљу остваривања општег интереса у области јавног радиодифузног сервиса, утврђеног овим законом, поред општих обавеза емитера у односу на програмске садржаје из члана 68. овог закона, носиоци јавног радиодифузног сервиса дужни су да:
1) обезбеде да програми који се производе и емитују, а посебно програми информативног садржаја, буду заштићени од било каквог утицаја власти, политичких организација или центара економске моћи;
2) производе и емитују програме намењене свим сегментима друштва, без дискриминације, водећи при том рачуна, нарочито о специфичним друштвеним групама као што су деца и омладина, мањинске и етничке групе, хендикепирани, социјално и здравствено угрожени, глувонеми (са обавезом паралелног емитовања исписаног текста описа звучног сегмента радње и дијалога), и др.
3) уважавају језичке и говорне стандарде, како већинског становништва, тако, у одговарајућој сразмери, и националних мањина, односно етничких група, на подручју на коме се програм емитује;
4) обезбеде задовољавање потреба грађана за програмским садржајима који изражавају културни идентитет, како народа, тако и националних мањина